KLIK

Izbor srednje škole je jedna od najvažnijih odluka koje donosi svaki osmak. I dok odrasli često govore da je to „sasvim jednostavno“, nama to ponekad deluje ogromno, strašno i komplikovano. Ali dobra vest je da izbor škole zaista ne mora  da bude stresan, ako mu priđemo pametno i opušteno. 1. Ne biraj školu zbog drugih - već zbog sebe Najveća greška koju mnogi naprave je da slušaju tuđe želje. Roditelji, prijatelji, rodbina, svi imaju neki predlog. Ali jedina osoba koja će tu školu pohađati tri/četiri godine si  ti . Zato razmisli: – šta ti se sviđa? – koja ti područja leže? – šta te motiviše? Kada slušaš sebe, stres odmah postaje manji. 2. Razmisli o tome šta ti ide najbolje Ako voliš informatiku, logično je da razmišljaš o tehničkoj školi. Ako voliš jezike - možda gimnazija. Ako si umetnički tip - tu su umetničke škole. Ako voliš da radiš praktične stvari - postoje stručne škole koje nude baš to. Nije poenta da se mučiš u školi koja ti ne odgovara. 3. Poseti škole i pitaj št...

Povodom ovogodišnjeg Svetosavlja, naša škola je bila veoma uspešna u raznim segmentima. Bilo je i igara, umetnosti, recitacija, smeha i puno toplih reči koje su nas sve povezale. Bilo je naravno i nekih nagrada, koje su obogatile taj specijalni dan i podstakle naše učenike da nastave da se trude, vredno rade i grade duh Svetosavlja. Evo naših dragih nagrađenih: Literarni konkurs povodom školske slave Sveti Sava na temu „Pismo Svetom Savi“ N agrađeni učenici: niži razredi 1. nagrada Кatarina Zarišnjak 4-5 2. nagrada Lenka Žugić 2-4 3. nagrada Magdalena Devrnja 4-6 viši razredi 1. nagrada Una Drljača 6-3 2. nagrada Leona Mirčetić 5-2 3. nagrada Magdalena Đorđević 6-5 Likovni konkurs povodom školske slave Sveti Sava na temu „Pismo Svetom Savi“ Nagrađeni učenici: niži razredi 1. nagrada Dunja Perenčević 2-5 2. nagrada Nikola Lovrić 2-2 3. nagrada Bogdan Zobenica 1-1 viši razredi 1. nagrada Una Drljača 6-3 2. nagrada Mila Bandulaja 7-4 3. nagrada Una Stupar 6-3 Zahvalnice za naše drage gost...

Најважнија лекција коју наша школа не учи Пријатељи: Душа школских дана ​Школа није само звук звона и гомила књига. Она је мирис заједничке ужине, шапат на часу и рука на рамену када све крене наопако. Пријатељи у школи су они који виде твоју тугу пре него што је ико приметио и који твој успех прослављају гласније него свој. ​Они су сведоци твојих најранијих страхова и првих снова. Уз њих, хладни школски ходници постају места смеха, а тешки контролни задаци само још једна препрека коју не прелази сам. Пријатељство је она невидљива нит која те држи усправним када ти самопоуздање падне и која те учи да твоја вредност није записана само у дневнику, већ у очима оних који воле такав какав је. 💫Закључак Годинама касније, корице књига ће избледети, а градиво ће испарити из сећања. Али, оно што никада неће избледети је осећај сигурности који је имао јер је неко седео поред тебе. На крају, из школе не носимо само знање, већ и део душе оних са којима смо одрасли. Пријатељи су најлепши поклон ко...

Da sam direktor na jedan dan, prvo bih želela da se svi u školi osećaju prijatno i sigurno. Škola ne bi bila mesto straha od loših ocena, već mesto gde se uči bez pritiska. Prvo bih promenila to da se više sluša mišljenje učenika. Učenici često imaju dobre ideje, ali ih niko ne pita šta misle. Uvela bih kutiju gde bih svako mogao da napiše svoj predlog. Šta bi voleo/volela da se promeni u školi. 🏫 Zatim bih se potrudila da nastava bude zanimljivija. Bilo bi više grupnog rada, igara i projekata, mislim da bi učenici naše škole lakše učili na taj način. Na kraju, kao direktor trudila bih se da škola bude mesto gde se greške ne kažnjavaju odmah. Već služe da iz njih naučimo nešto pametno.😊                                             Radila: Tea Mrvić                                     ...

Naš školski psiholog Nikolina Vorkapić je pristala da nam odgovori na par pitanja na temu -  šta decu najviše muči u školi 1. Zašto volite svoj posao? Naša draga psihologica je na ovo pitanje odgovorila iz duše sa ljubavlju prema svom poslu. Volim svoj posao jer uživam u radu sa decom i tome da ih pratim dok sazrevaju i rastu u mlade i dobre ljude. Kroz psihološki rad pomažem im da lakše prevaziđu probleme i razvojne krize i da se u školi osećaju sigurno, prihvaćeno i zadovoljno.   2. Kada ste prvi put osetili ljubav prema ovom poslu? Na ovo pitanje odgovorila je kratko i jasno. Ljubav prema ovom poslu osetila sam na samom početku karijere. Spoj psihologije i rada sa decom je nešto posebno, jer kada su oni srećni i napreduju, i vi se radujete zajedno sa njima, a stalno ste u kontaktu sa detetom u sebi, osećate se bolje. 3. Koji je najčešći izazov kada razgovarate sa decom? Najčešći izazov je pomoći deci da prepoznaju i izraze svoja osećanja. Zato je važno izgraditi odnos pover...

Razgovarala sam sa našim učenikom Jovanom Vidovićem 4-4 koji već sada pokazuje veliko interesovanje za robote i tehnologiju. U intervjuu nam je otkrio kako je počeo, šta ga najviše zanima i kakve planove ima. Interesovanje za robote je pokazao na sekciji kod svoje učiteljice Božice.  1. Kada si napravio svog prvog robota i kako je izgledao? Nije bio robot već kao lampa, sa jedne strane su bile dve, a sa druge su bile tri sijalice i to sam sve spojio u dva čepa i koristio sam bateriju od 9V. 2. Šta te je inspirasalo da počneš da se baviš robotikom? Inspirisalo me je to da kad sam bio mali sasvim slučajno sam kupio set i nisam ga dobro prvo uradio pa sam ga ja preradio na svoj način. 3. Koji ti je do sada najdraži robot koji si napravio? Matična ploča. 4. Koliko ti vremena obično treba da napraviš jednog robota? Programiranje micro bita 15-30-60 min. 5. Da li robote praviš potpuno sam ili uz nečiju pomoć? Potpuno sam. 6. Šta je najdraži deo u pravljenju robota?  Najdraži deo mi ...