Digitalni ožiljci: stvari koje se ne vide, ali ostaju zauvek📱

Na internetu nema modrica. Nema zavoja. Nema gipsa.

Ali to ne znači da nema povreda.

Postoje rane koje se ne vide na koži, već u tišini.

• U povlačenju. 
• U načinu na koji neko prestane da se smeje na poruke.
• U načinu na koji neko počne da briše rečenice pre nego što ih pošalje.

Internet nasilje ne izgleda kao scena iz filma. Ono izgleda kao poruka poslana “iz šale”.

• Kao smejanje u grupnom četu.
• Kao ignorisanje.
• Kao screenshot koji se deli bez pitanja.
• Kao tišina drugih.

Najopasnija stvar kod digitalnog nasilja je to što ostavlja tragove koje niko ne vidi spolja.

•  Nema dokaza na telu, ali ima u mislima.
•  U samopouzdanju.
•  U osećaju sopstvene vrednosti.
•  U strahu da budeš ono što jesi.

Ljudi često misle da je lakše jer je “samo na internetu”.
Ali internet nije prostor, on je produžetak stvarnog života.
Reči koje se napišu ostaju.
Poruke koje povrede ne brišu se iz glave samo zato što su obrisane iz četa.
Borba protiv internet nasilja ne počinje pravilima, već ljudskošću.

Počinje pitanjem:
“Kako bi meni bilo da sam na tom mestu?”

Počinje u izboru da ne učestvuješ.
U izboru da zaštitiš, a ne da se uklopiš.
Jer svako od nas ostavlja trag na internetu.
Pitanje je samo:
da li ostavljamo rane, ili prostor u kojem je neko bezbedan da bude ono što jeste.

Autor članka: Una Drljača

Autor slike: Una Drljača uz pomoć AI